Писмо премијера Републике Србије Александра Вучића државама чланицама Унеска - погледајте овде.
Званичан документ СБ УН у коме је садржано писмо првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића председнику СБ УН - погледајте овде
Иступање амбасадора Дарка Танасковића на 197. заседању Извршног савета Унеска, 13.10.2015.г.одине - погледајте овде
Обраћање председника Републике амбасадорима акредитованим у Београду поводом предлога Албаније да тзв. Косово постане чланица Унеска, Београд, 16.10. 2015. године - погледајте овде
Иступање амбасадора Дарка Танасковића приликом усвајања одлуке у вези са тачком 43 на 197. заседању Извршног савета Унеска, 21.10.2015. године - погледајте овде
Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића у генералној дебати 38. заседања Генералне конференције Унеска у Паризу, 04.11.2015. године
Non-paper са главним аргументима Републике Србије о неприхватљивости чланства "Косова" у Унеску - погледајте овде.
Изводи из међународних докумената у вези са уништавањем српске културне баштине на Косову и Метохији - погледајте овде.
Meђународна документа о стању српског културног наслеђа на Косову и Метохији - погледајте овде.
Мапа српског културног и верског наслеђа на Косову и Метохији
Молимо погледајте детаљну мапу српског културног и верског наслеђа на Косову и Метохији, са 1996 споменика и добара (цркава, манастира, гробаља, утврђених градова, цитадела, двораца, капела, маузолеја) регистрованих на овом подручју.
Мапа садржи неисцрпну листу са 1,181 црквом и црквеним добром, 115 манастира и манастирских добара, 48 испосница, 8 капела и маузолеја, 534 стара гробља, 96 тврђава и старих утврђених градова и 14 двораца, од којих су многи проглашени за културне споменике високог и изузетног значаја за државу Србију.
Такође, садржи листу више од 100 религијских објеката, који датирају од X века, који су оштећени или срушени од 1999. године, као и свих културних споменика који су уништени или опљачкани од 2004. године.
Да подсетимо, од јуна 1999. године, након завршетка оружаног сукоба, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве су били мете напада; уништено је 174 религијских објеката, као и 33 културна и историјска споменика, од којих неки од изузетног значаја; више од 10.000 икона, црквених, уметничких и богослужбених предмета је украдено; 5261 надгробни споменик на 256 православних гробаља је уништен или оштећен, док на више од 50 њих више нема ниједног надгробног споменика.
Четири бисера српског наслеђа- манастир Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке - уписани су на УНЕСКО Листу светске баштине у опасности.
.jpg)
Филм о уништавању српске културне баштине на Косову и Метохији - погледајте овде
Истина - четири бисера светског наслеђа: манастир Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке су још увек уписани на УНЕСКО Листу светске баштине у опасности. Они који данас траже чланство у УНЕСКО су они који су их и изложили опасности. Ни данас не можемо чути речи осуде оваквих злочина или видети спремност да се починиоци пронађу и казне. - погледајте овде
Галерија фотографија је доступна на следећoj страници.